ОШ "Милорад Мића Марковић" Мала Иванча

Archive for the ‘Екскурзије, излети, настава у природи’ Category

Екскурзија 2010.


Екскурзија 2010.

У 7:32 кре-ћемо ка Малом Пожаревцу. Тамо нас чека VII2 и VIII2, улазе у аутобус и идемо ка Овчарско – Кабларској клисури. Изашли смо из аутобуса и уз пратњу стручног водича отишли до манастира Благовештење који су направили Немањићи. Тамо нас је чекао свештеник и причао нам о манастиру. Олтар је направљен од дрвета, веома је стар, а неки су делови морали да се поново направе. После тога пут смо наставили до Сирогојна где је рођен наш наставник Мићо Јевтовић, штета што није био са нама, знао би да нам исприча све о овом крају.

На крају, хотел ”Браћа Секулић”, свако добија собу, распакујемо се , идемо на вечеру, у шетњу и у дискотеку. Девојчице су мало играле, али дечаци нису хтели, па смо седели и пред поноћ се вратили у собе. Легле смо да спавамо, било нам је досадно, па смо играле неке игрице, а и то је било досадно, па смо звале дечаке и преко терасе причале са њима. Касније смо спавале, а девојчице из VII2 су лупале, викале и трчале. Ујутру смо се спаковале, средиле собу, доручковали и отишли на језеро. Тај крај где се налази чесма поред језера зове се Краљеве воде или Партизанске воде.

Аутобус нас води даље до Дрвенграда, гледали смо филм, шетали се, возили Шарганском осмицом, видели водопад. После ручка повратак кући. У Малом Пожаревцу излазе VII2 и VIII2, а ми настављамо до Мала Иванче. Увече у пола десет у центру нас чекају родитељи.

Кућама одлазимо срећни, прогласили су нас најбољим одељењем на екскурзији.

Ивана Јекић VII1

Advertisements

Екскурзија


Путовање возом

Било је лепо време тог октобарског дана. Сви су у кошуљама и мајицама, и ђаци и наставници, а у рукама носе јакне. Уживамо у сунцу, окрећемо се њему да нас милује и помало кварцује. У возу кондуктер у униформи провера наше карте. Вожња траје 90 минута. Занимљив је поглед са Мокре Горе. Водопад на Шарганској осмици примамио је својом лепотом ђаке и они се, заједно са наставницама Јеленом и Цецом, пењу до извора где је мали летњиковац.

И док се возимо даље неки ученици дремуцкају. Глас који прича преко разгласа и објашњава где пролазимо је сувише тих и неразумљив и успављује. Присећам се како сам, једном, кад сам био дете, и ја заспао у возу успаван равномерним клопарањем точкова возне композиције. А сад ми је путовање возом најлепши део екскурзије. Ваљда зато што су ђаци мирни.

Слободан Карановић, наставник историје

Tag Cloud